Ritmička gimnastika – olimpijski sport

Ritmička gimnastika predstavlja jedisntven spoj gimnastike, plesa i rukovanja rekvizitom. To je sport koji već na prvi pogled pleni elegancijom pokreta, sjajnom pokretljivosću tela i majstorstvima sa rekvizitima, a sve to u neodvojivom skladu sa muzikom.

Ritmička gimnastika počela je da se razvoja tridesetih godina prošlog veka. Svetska prvenstva se organizuju od 1963. godine, mada je kao zaseban sport priznata tek 1973. godine, kada se Međunarodna gimnastička federacija obrazovana posebnu Tehničku komisiju za ritmičku gimnastiku. U program Olimpijskih igara prvi put je uvršćena 1984. godine u Los Anđelesu, kada je naša predstavnica, Milena Reljin, osvojila peto mesto.

Obeležje ritmičke gimnastike čine rekviziti. Ima ih pet: vijača, obruč, lopta, čunjevi i traka i svaki ima svoje osobenosti. Vežbe sa vijačom su obično najrazigranije, obiluju skokovima, dok su vežbe sa loptom najsmirenije i najelegantnije. U takmičarskom programu višeboj čine četiri vežbe, a Međunarodna gimnastička federacija na početku svakog olimpijskog ciklusa određuje koje. Tako u narednom periodu nećemo imati priliku da vidimo vežbe vijačom na zvaničnim šampionatima u seniorskom program, dok će juniorke izostaviti vežbu trakom.

Pored individualnih i ekipnih nastupa, ritmičku gimnastiku čine i grupne vežbe. Grupu čini pet gimnastičarki, a od njih se u vežbi, pored svega što se viđa u individualnim vežbama, očekuju i zanimljive kolaboracije (saradnje), kao i savršena sinhronizacija, što njihove nastupe čini posebno atraktivnim.

Suđenje u ritmičkoj gimnastici regulisano je posebnim pravilnikom i sastoji se iz ocene za zastupljene težine, kako elemente izvođene telom,sekvence plesnih koraka, tako i elemente rekvizitom, kao i ocene izvođenja vežbe.